Svake godine, treće nedelje u maju u svetu se obeležama Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-а (sidе). Ove godine, međunarodno poznat kao Candle Light Memorial Day biće obeleže 40. put. U Srbiji će ovaj dan oragnizacije koje se bave prevencijom HIV-a i organizacije koje okupljaju ljude koji žive sa HIV-om i pružaju im pomoći podršku, te instituti i zavodi za javno zdravlje, obeležiti nizom različitih aktivnost. Tim povodom TOC Asocijacija za razvoj održivih zajednica i Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om (USOP) organizovali su konferenciju za medije.
Na konfernciji su se prisutnima, svako iz svog domena obratili prim. dr Danijela Simić, specijalista epidemiologije u ime Instituta za jevno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Daniela Marić,infektolog na Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, prof. dr Jovan Ranin, infektolog Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, zatim Đurića Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije, Bratislav Prokić, predsednik Nacionalnog centra za seksuano i reproduktivno zdravlja „Potent“ iz Beograda, Goran Radisavljević, direktor TOC-a i Vladimir Antić, izvršni direktor USOP-a.
Ova globalna akcija sećanja na preminule od AIDS-a ima za cilj podizanje svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou. Cilj kampanja širom sveta je povećanje infromisanosti, promovisanje globalne solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti HIV infekcije i AIDS-a. Slogan ovogodišnje kampanje je „Širimo ljubav i solidarnost za snažnije zajednice“. Koordinatori međunarodne kampanje su оsоbе које živе sа HIV-оm kroz mrežu Global Network of People Living with HIV – GNP+, a u Srbiji su to organizacije koje se bave prevencijom HIV-a i udruženja ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om.
„Da se sa HIV-om danas kvalitetno živi, zaista mogu da kažem nakon 19 punih godina života sa ovom infekcijom i sa veoma minimalno ili nikakvih zdravstvenih problema.“, istakao je Đurica Stankov. Kako Stankov navodi, poražavajuća je činjenica da i pored dugogodišnje borbe u prevazilaženju pojave stigme i diskriminacije u društvu je ona još uvek zastupljea. Nedopustivo je da u 21. veku, osobe koje žive sa HIV-om se i dalje susrećemo sa tim, međuim Stankov je takođe istakoa da to trea da bude dodatni podstrek da se i dalje radi na snižavanju i stigme i diskriminacije, ali i na edukaciji stanovništva, kako bi se obezbedio jedan zajednički pejzaž gde ćemo živeti zdravijim i kvalitetnim životom.
Tokom konferncije je istaknuto da se danas se u Srbiji bolje živi u odnosu pre 3 decenije, kada su u pitanju pacijenti koji žive sa HIV-om i AIDS-om. Međutim i danas ovi pacijenti doživljavaju stigmu i diskriminaciju, kako od društvene zajednice, odnosno okolino, tako čak i tamo gde ne bi trebalo da je doživljavaju, a to je u zdravstvenim i socijlanim ustanovama. Pred toga u Srbiji danas nemamo ni najsavremeniju terapiju, koja bi u mnogome pomogla da ovi pacijenti kvalitetnije žive.
Kako je istako Bratislav Prokić iz POTENTA, ovaj Međunardoni dan sećanja na preminule od AIDS-a je za organizacije koje se bave prevencijm, ali i pružanjem podrške i pomoći osobama koje žive sa HIV-om, možda i najvažniji dan u godini, možda čak i važniji od prvog decembra, iako je on poznatiji, ali na današnji dan se više priča iz srca. “Ne ubija virus, za virus imamo savremenu terapiju. Međutim ubijaju strah, dezinformacije, osuda, diskriminaijca. Sve što dovodi do osećaja manje vrednosti, srama, ono što sprečava pojedince da se na vreme testiraju, na vreme leče i da potraže pomoć i psihološku i pomoć drugih ljudi koji žive sa HIV-om. Neophodno je da pronađu utočište u porodici, kao i adekvatnu negu u zdravstvenim ustanovama. Sve se to menja iz godine u godine i vidimo napredak, ali i dalje ova sveća gori i dalje gubimo živote od AIDS-a. I vidimo da ta granica ide na dole, da su sve mlađe i mlađe osobe koje se infriciraju i da na žalost umiru i mladi.” istako je predsednik Udruženja POTENT.
Bratislav Prokić takođe je apelovao na sve ljude, da svako preuzme odgovornost za svoje zdraljve, pogotovu ako je imao nezaštićene seksualne odnose sa osobom nepoznatog HIV statusa, da se posavetuje i testira na HIV. Samo ako se testira, osoba može saznati svoj HIV status, a ukoliko osoba na vreme otkrije da je inficirana, započne lečenje na vreme, redovno uzima terapiju, radi se i na sprečavanju širenja HIV-a, te oboljevanja i umiranja o AIDS-a. Osobe koje redovno uzimaju terapiju i uspešno se leče, zahvaljujući tome postaju nezarazne, imaju životni vek kao i druge osobe, te priliku da imaju partnere, porodicu i zdravo potomstvo. Prokić je o antiretrovirusnoj terpaiji (ARV) pričao iz ugla pacijenata, te naveo da u Srbiji od 2018. godine nije uveden nijedan novi lek, te a osobe sa HIV-om očekuju i nadaju se novim, savremenijim lekovima, jer za njih ti lekovi znače duži život i duži period dobrog zdravlja.
Veoma je bitno da osobe koje žive sa HIV-om javno iznesu izazove sa kojima se susreću. Ovaj dan nas sve poziva da delujemo zajedno danas više nego ikada u cilju održivosti, jačanja i revitalizacije globalnog odgovora na HIV, tako da u budućnosti imamo svet bez stigme i diskriminycije povezane sa HIV-om i univerzalnom dostupnošću usluga prevencije, lečenja i podrške svakoj osobi inficiranom HIV-om uz poštovanje svih ljudskih prava. Procenjuje da je u svetu više od 84 miliona ljudi inficirano HIV-om, da preko 38 miliona osoba živi sa HIV-om, a da je 40 miliona ljudskih života izgubljeno usled ove pandemije. Kada se osvrenemo na pomenute brojeve, akcije u okviru kampanje obeležavanja Međunarodog dana sećanja na preminule od AIDS-a trebalo bi da pokrenu što više ljudi, zajednica, vlada i donatora, da se uključe u ove aktivnosti u cilju okončanja pandemije uzrokovane HIV-om. Posebno bi trebalo pojačajti aktivnosti na polju edukacije mladih o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive sa HIV-om, da se bore za svoja prava, a da svi zajedno stvorimo uslove za život bez stigme i diskriminacije.
Prema podacima IZJZS “Batut” u našoj zemlji od 1985. godine, kada su registrovani prvi slučajevi oboljevanja od AIDS-a, 4605 osoba ima dijagnostikovanu HIV infekciju, od kojih je skoro polovina (2177 osoba) obolela od AIDS-a, a 1/4 umrla od AIDS-a. “Tokom 2022. godine u Srbiji su novodijagnostivane 164 osobe inficirane HIV-om, 52 osobe obolele od AIDS-a i 20 osoba umrlo od AIDS-a. U prošloj godini, broj preminulih od AIDS-a je nešto malo viši u odnosu na 2021. godinu, kada je u Srbiji preminulo 14 osoba. Polovina svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om u 2022. godini je registorvano na teritoriji grada Beograda, 51 osoba je registrovana u Vojvodini, i to posebno na teritoriji južno bačkog okruga, tj. grada Novog Sada. Podaci za ova dva grada ne izneđauju s obzirom na to da se zna da se upravo u ovim centrima gdišnjei testira najveći broj ljudi. Kao i prethodnih godina i ove dominira seksualna transmisija HIV infekcije, tj. 98% ljudi koji su znali način na koji im je prenet HIV, prijavili su seksualni put prenosa ove infekcije. Među novoinficiranima, kao i među obolelima od AIDS-a tokom 2022. godine 12 puta je više muškaraca. Preko 2/3 novoinficiranih su mladi ljudi od uzrasta od 30 do 40 godina, dok jednu rtrećinu čine ljudi uzrasta od 20 do 29 godina. Najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana infekcija, imala je samo 22 godine, dok najstarija 70 godina.” navela je prim. dr Danijela Simić iz IZJZS ” Dr Milan Jovanović Batut”.
Specijalista epidemilogije prim. dr Daniejla Simić istakla je da država Srbija od 2005. godine ima strategije za borbu protiv AIDS-a, tj. za odgovor na epidemiju uzrokovanu AIDS-om. Poslednja starategija je donesena za period od 2018. do 2025. godine i strateški cilj je da se redukuje broj umrlih, tačnije da do 2025. godine bude manje od 6 umrlih na godišnjem niovu, što se može dostići ukoliko se osobe na vreme budu dijagnostikovale i lečile. Pored toga, drugi strateški cilje da osobe koje žive sa HIV-om, imaju kvalitetan život, a to podrazumeva život bez stigme, diskriminacije i osuđivanja. Problem koji Srbija deli sa drugim zemljama u Evropi i svetu, je taj što se preko polovine osoba kojima se registruje HIV na godišnjem nivou, kasno javi i kasno otkriju svoj HIV status, kada je infekcijea već uznapredovala, te su efekti terapije značajno slabiji, nego ukoliko se rano dijagnostikuje. istakla je prim. dr Simić.
Prema procenam UNAIDS-a u Srbiji živi oko 500 osoba koje ne znaju da su inficirani HIV-om, te je ovom prilikom prim dr Danijela Simić apelovala na građane koji su imali neki rizik da se oslobode straha i provere svoj HIV status. Svi zajedno kao zajednica moramo da podržimo ljude, da ih ne osouđujemo, jer sma na taj način ćemo sprečiti da HIV bude javnozdravstveni problem do 2030. godine. “Pravovremenim infromisanjem i slanjem ispravnih poruka možemo osnažiti građane da se testiraju i zaštite”, završila je Simić.
Lečenje osoba inficiranih HIV-om u potpunosti je pokriveno sredstvima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), te je s toga jako važno dijagnostikovati sve koji se nisu još uvek testirali, a mogući su nosioci HIV infekcije, započeti njihovo lečenje kombinovanim sredstvima i antiretrovirsunom terapijom i pridržavati se propisanog režima lečenja. Tako se može eliminisati rizik od oboljevanja i umiranja od AIDS, ali i minimalizovati prenos infekcije na druge osobe. Potrebno je da RFZO u saradnji sa stručnim komisijama i Ministarstvom zdravlja radi na revidiranju ARV terapije u Srbiji, kako bismo povećali kvalitet lečenja osoba koje žive sa HIV-om, a time i kvalitet njihovog života i učestalost kontinuirane upotrebe terapije kod pacijenata, a sve u cilju sprečavanja širenja infekcije do 2030. godine. Pored toga takođe je potrebno da RFZO i Ministarstvo zdravlja donesu potrebne odluke, kako bi se stvorili svi neophodni uslovi da se lekovi za HIV bez problema mogu prepisivati i osobama koje nisu HIV pozitivine, ali su imale neku rizičnu situaciju ili se mogu naći u rizičnoj situaicji. Upotrebom terapije PrEP i PEP može se umanjiti broj novo inficiranih na godišnjem nivou.
HIV se u Srbiji leči u 4 centra, unazad 15 godina, tj. na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centru Vojvodine u Novom Sadu, Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu, Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Niš, kao i na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Kragujevac. Prema podacima koje su na konfernciji za medije izneli lekari infektivnih klinika u Novom Sadu i Beogradu, uspešnost lečenja HIV-a u ova dva centra je više od 90%. To znači da usled redovnog uzimanja adekvatne terapije više od 97% osoba zaračenih HIV-om ima uspešnu virusnu supresiju, tj. da pacijenti nemaju prisustvo virusa u krvi, a samim tim su zaštitili i druge osobe, jer ih ne mogu zarazitit.
“Problem koji se javlja je taj što takoreći gubimo korak sa svetom, jer već 5 godina imamo registrovne lekove u Srbiji, ali oni nisu stavljeni na pozitivnu listu lekova. Uvođenjem tih “novih” lekova, značajno bi se pomoglo ljudima koji uzimaju terapiju jer bi im bili preisivani lekovi koji su manje štetni. Kada pogledate listu lekova koji su namenjeni za terapiju HIV-a, to je jedan dugačak spisak, ali je problem u tome što se više ne koristi skoro 80% tih lekova zbog njihove toksičnosti.” istakla je prof. dr Daniela Marić, infektolog Klinike za infektivne bolesti KC Vojvodine. Prema njenim rečim stavljanje tih lekovana na pozitivnu listu omogućilo bi lekarima da u potpunosti prate smernice za lečenje osoba zaraženih HIV-om. Kada je u pitanju prevencija putem PrEP -a, tj. jedne tableta na dan koja je 100% efikasna za sprečavanje dobijanja HIV-a, prof. dr Marić je istakla da ne zna koji je probleme da se takav lek stavi na pozivtivnu listu lekova u Srbiji. Ako je HIV doživotna infekcija, a mi imamo nešto što 100% sprečava dobijanje ove infekcije, infektolog prof. dr Marić ne vidi u čemu je problem da se tome priča, te da ljude koji su u riziku, mogu da dođu do PrEP-a na bezbedan način. Ljudi su čuli da postoji PrEP, ali zato što ne postoji potpuna svest i sistemsko rešenje ljudi pribegavaju različitim načinima da do PrEP-a dođu, a lekarima je jako važno da se ovaj lek, uzima uz nadzor kako bi bio bezbedan i 100% efikasana, istakla je Marić. “Kad je u pitanju PEP (postekspoziciona profilaksa, tj. lek namenjen osobama nakon izloženošću HIV-u), nedospustivo je da ako se ja kao lekar sutra ubodem na iglu ne lečenog pacijenta, ne mogu da prepišem taj lek, kako bih sprečila da dobijem HIV, već moram da ga kupim. Mislim da je apsolutno nedopustivo da lekari ne mogu sebi da prepišu ovaj lek, kako se ne bih zarazili HIV-om.” zaključila je prof. dr Daniela Marić.
Prema UNAID-su do 2020. godine cilj je bio da se u svetu dostigne 0(nula), 0 inficiranih HIV-om, 0 umrlih od HIV i AIDS-a i 0 slućajeva stigme i diskriminacije. Danas je imamo za cilj da do 2030. godine dostignemo ciljeve 95-95-95, tj. da 95% ljudi zna svoj HIV status, 95% HIV pozitivnih ima pristup odgovarajućoj terpaiji i 95% osoba koje su na terapiji ima uspešnu virusnu supersiju, tj. da terapija deluje i da je virus potisnut iz krvi i organizma.
“Kada bismo se vratili na početak pandemije, tada je jedini uzrok smrti HIV pozitivnih osoba bio AIDS, odnosno komplikacije imunodeficijencije, pada imuniteta koje je virus izazivao kod zaraženih osoba. Već od 2011. godine, po studiji lekara iz Srbije, svega 30% ljudi umire od AIDS-a, a za ovih 12 godina taj procenat je još manji. Ljudi zaraženi HIV-om danas umiru od metaboličkog sindroma, od tzv. komorbiditeta, prirdurženih bolesti,a HIV držimo pod kontrolom”, istakao je prof. dr Jovana Ranin, infektolog Kliničkog centra Srbije. Prema rečima porfesora Ranina, danas lekarim imaju 2 cilja u lečenju. Prvi cilj je zaustavljanje epidemije koji nam postavila Svetska zdravstvena organizacija i UNAIDS, ranom dijagnostikom, ranim oktrivanjem HIV pozitivnog statusa ljudi i ranim lečenjem. Uspešnim lečenjem mi ćemo postiće ciljeve 95-95-95, a uz PrEP i PEP imati i manje novootkrivvenih svake godine zahvaljujući čemu bi Srbija bila u dosta dobrom položaju, naveo je profesor Ranin. On je takođe naveo da moramo poraditi na svesti ljudi koji žive sa HIV-om, svesti doktora koji se bave HIV-om i sveti osoba koje odlučuju o lečenju HIV-om.
“Mi trenutno vapimo za podrškom Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zato što pored tog prvog cilja, da je uspešna HIV terapija, kao što je rekla i Svetska zdravstvena oranizacija, mi moramo da razmišljamo o ljudima koji su već zaraženi, odnosno da njih učinimo nezaraznim, što i uspevamo, ali da ne dobiju pridružene bolesti, odnosno da ne povećavaju troškove lečenja time što ćemo ih lečiti od infarkta, šloga, dijabetesa. Preskupo lečenje svih tih priruženih bolesti, samo povećava troškove u lečenju pacijenata sa HIV-om. Pomažući tim ljudima koji žive sa HIV-om, mi pomažemo celoj opštoj populciji, jer s jedne strane smanjujemo epidemiju, time što ti ljudi neće širiti dalje infekciju jer ih rano i uspešno lečimo, a s druge strae ćemo ih učiniti zdravijim, sa kvalitetnim načinom života i radno sposobnim, a samim tim će moći i da privređuju. Do pre par godina sam sa ponosom isticao na ovakvim skupovima, da smo mi blizu svetskog lečenja 90%, ali na žalost to sada ne mogu da kažem. To je ustvari apel ka RFZO pre svega, od Ministarstva smo uvek imali podršku, ali RFZO poslednje 2 i po godine, što zbog kovida, što zbog drugih stvari, je malo zaboravi na nas. Možda se čini ljudima koji odlučuju da ima puno lekova, i da ne treba dalje proširiviati tu listu, ali je to zabluda. Ima na listi dosta lekova, ta terapija je toliko raznovrsna i što više lekova imamo dostupno, mi ćemo uspeti da postignemo osnovni princip, a to je personalizacija terapije”, naveo je Ranin. Istako je da za svakog čoveka, sa svakim komorbiditetom odaberemo za njega najbolju terapiju. Kada se to na globalnom nivou jedne države gleda, na taj način suzbijaju epidemiju, jer je terapija antivirusno potentna i uspešna, a sa druge strane raznovrsnošću terapije mogu da izbegnu, preveniraju i na kraju lečimo svaki od komorbiditeta. Zbog svega navedeno, prof. dr Ranin je istakao da je potrebno što više lekova, pogotovu što su oni na “non impact budget” listi, tj. ne povećavaju troškove što se svih lekova tiče, te da ne postoji nijedan ekonomski ili medicinski razlog da se novi lekovi ne uvedu na pozitivnu listu. S druge strane, prof. dr Jovan Ranin je istakao da bez novih lekova potancijalno možemo doći u situaciju da za 10 godina imamo skok epidemije, jer kao što se neki od lekova sa sadašnje liste više ne korsite, neće se korisiti ni ovi “novi” lekovi za 5 do 10 godine i onda ćemo doći u situaciju da doživimo ekspanziju pandemije, povećan broj slučajva i ovih ljudi već zaraženih odavno, sa puno komborbiditea, što će i u medicinskom i u ekonomskom smislu biti poraz svih nas. “Neophodno je da pričamo, sastančimo, da se približimo svetu i da sve ono što se ulaže u svetu za nalaženje novih lekova, mi polako, sa razumnim neki zakašnjenjem i primenjujemo”, zaključio je profesor Ranin.
Na kvalitet života ljudi koji žive sa HIV-om presudno utiču dostupnost zdravtsvee zaštite, ali i dostupnost usluga u zajednici, posbeno parnjačke podrške, kao i sposobnost zajednica da se izbore sa stigmom i diskriminacijom, te usmerenost institucija na konkreten probleme osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, a koji se menjaju tokom vremena. Najbolji odgovor na HIV daju društva u kojima države sarađuju blisko sa organizacijama civilnog društva, a koje se bave prevencijom HIV-a i pružanja podrške i pomoći osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om. Nekolio gradova u Srbiji je potpisalo i Parisku deklaraciju, odnosno Fast track, tj, brzo delovanje i saradnju lokalnih samouprava sa udruženjima na lokalnom nivou, ali i države i civilnog društva.
Jedna od bitnih stvari u okončanju epidemije HIV-a je i decentralizacija, istako je Goran Radisavljević, direktor TOC-a. “Jako je važno decentralizovati sistem prevencije, odnosno sistem finansiranja prevencije. Svi kada govorimo o prevenciji, govorimo da je Ministarstvo zdravlja tu koje treba da da podršku. Najveći deo sredstava i treba da krene od nacionalnog nivoa i Ministarstva zdravlja. Ministarstvo zdrvlja sa od 2018. godine trudi da polako uvede normalan budžet na godišnjem nivou sa kojim se vrši prevencija HIV-a u Srbiji. Iz godine u godinu je to veći budžet i nadam se da ćemo u jednom trenutku da dosegnemo taj nivo da nemamo potrebu za podrškom Globalnog fonda. Budžet trenutno nije srazmeran, veći deo sredstava u ovom trenutku dobijamo od Globalnog fonda” naveo je Radisavljević. Prema njegovim rečima, da bi ceo nacionalni odgovor na HIV bio adekvatan, jako je bitno uključiti i lokalne samouprave. U Srbiji je 10 lokalnih samouprava potpisalo Parisku deklaraciju i pristupile inicijativi Gradova brzog odgovora. Kada se lobiralo, pregovaralo i zagovaralo da se uključe preventivni programi u lokalne samouprave, Radisavljević je rekao da nisu bili svesni da su potpisivanjem 10 Pariskih deklaracija doveli Srbiju na drugo mesto u svetu, od svih država koje su pristupile ovoj inicijativi i uključivanja prevencije HIV-a na lokal. Međutim, navodi Radisavljević, tu posao nije završen, jer sa tim gradovima i tim opštinama se mora raditi. Dobra stvar je što Stalna konferencija gradova i opština sa lokalnim samoupravam radi na izradi njihovih Akcionih planova za javno zdravlje, jer HIV mora da se pojavi u tim dokumentima, ali ne samo akcionim planovima i startegijama javnog zdravlja, nego i socijalne zaštite, strategija za mlade i slično.
Radisavljević je na konferenciji najavio da će Srbija uskoro dobiti vodič za ARV koji će biti najmoderniji na Balkanu, ali da se nada se da će to doprineti i da Srbija dobije i najmoderniju terapiju. Kako je on naveo, Srbija ima 2 puta više HIV pozitivnih osoba u odnosu na broj HIV pozitivnih u svim ostalim državama Zapadnog Balkana zajedno. Kada se sabere broj osoba inficiranih HIV-om na teritoriji Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i sa teritorije Kosova* i to se pomnoži sa 2, dobije se broj HIV pozitivnih u Srbiji. “Sa takvim brojm HIV pozitivnih i osoba na terapiji, Srbija i mora da ide korak dalje kada je u pitanju lečenje i terapija, kako bi smanjili broj novoinficiranih. Kada uradimo optimizaciju nabavke lekova, u okviru koga bi se zadržao najbolji mogući način lečenja, ali i da se uspostavi sistem nabavke lekova, Srbija će imati mogućnost da finansira i nabavku lekova i preventivne programe i PrEP-a.”
Radisavljević se osvnuo i na slučajeve stigme i diskriminacije koji se gotovo svakodnevno dešavaju u Srbiji, kako osobama koje žive sa HIV-om, njihovim porodicama ili osobama koje su HIV negativne, ali koje neko targetira i diskriminiše kao navodno HIV pozitivne. “Mi smo sada u 2023. godini, prvi slučaje je otkriven krajem 80-ih godina, a stigma i dalje postoji. Stigma i nesvesno reagovanje naših građana, koliko god se radilo na edukaciji i mladih i starijih, mi stigmu i dan danas imamo. TOC je dobio podršku da kroz program REAct radi na pružanju podrške osobama koje su diskriminisane ili stigmatizovane, ne nužno u vezi sa HIV-om, već sa narušavanjem ljudskih prava u vezi sa zdravljem, rizičnom ponašanjem i rizikom”, rekao je Radisavljević. Proteklog leta, u Zaječaru se pojavio slučaje, da je 5 devojaka, od kojih je jedna maloletna,a druge mlađe od 20 godina, bilo diskriminisane, tako što su preko društvenih mreža bile targetirane i lažno optužene da su HIV pozitivne i da su zarazile preko 500 ljudi. Usled brzog širenja informacija devojku su bile maksimalno sitgmatizovane i diskriminisane da nisu mogle da izađu na ulicu, usled čega im je bilo narušeno mentalno zdravlje, istakao je Radisavljević. “Mi smo adekvatno reagovali u datom trenutku, određeni broj devojaka se javio kako bismo im pružili pravnu pomoć i podršku, nakon čega su devojke pondele krivične tužbe. Trenutno se vode dva odvojena krivična postupka protiv dve osobe koje su identifikovane da su iznosile i pronosile netačne informacije o ovim devojkama da su inficirane HIV-om. Pokrenuta su istovremeno i dva parnična postupka za nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova. Nadamo se da će ovaj slučaj iovakvo reagovanje navesti druge osobe da se zapitaju pre objavljivanja neproverenih informacija na društvene mreže, pogotovo ako ne imaju za cilj, da nekog diskredituju i diskriminišu, te samim tim i uticati na smanjenje stigme i diskriminacije u vezi sa HIV-om” zaključio je Radisavljević.
Na samom kraju konferncije, direktor USOP-a, Vladimir Antić istakao je da “Iako je u Srbiji urađeno dosta na polju prevencije HIV-a, život osoba koje žive sa HIV-om u našoj zemlji i dalje je teži nego u zemlajjam Evropske unije, ali je nalik na život kojim žive osobe sa HIV-om u našem regionu. Razlika je u tome što kod nas u Srbiji postoji jaka i uporna zajednica obučenih, iskusnih, posvećenih i prihvaćenih parnjačkih savetnika, koji su u stanju da pruže prekopotrebnu podršku, pomoć i savet osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji.”
“Bez hrabre akcije protiv ekonomske, društvene, kulturne i pravne nejednakosti u kojoj treba zajedno da deluju i budu uključeni kako državni organi, tako i organiazcije civilnog društva, u partnerskom odnosu, rizikujemo da propustimo ciljeve za okončanje AIDS-a do 2030. godine, pre svega da zaustavimo širenje HIV infekcije i umiranje od AIDS-a”, zaključio je Antić.
